My Corner

Biti savrsen. Sta to zapravo znaci? Da li savrsenstvo kao takvo ima univerzalno znacnje ili se moze tumaciti na razne nacine? Da li svi teze savrsenstvu? Hm, mislim da odgovori nisu tako jednostavni, a nisu ni jedinstveni. 

Danas sam upoznala jednu devojku, koju mogu da stavim u kako ja to volim da kazem 'zelim da budem savrsena' kalup. 'Kalup' ljudi znam mnogo. Oni su nasmejani, ljubazni, zapravo previse ljubazni, duhoviti.Nakon par minuta 'caskanja' sa pomenutom devojkom, vec sam znala o kakvoj vrsti ljubaznosti je rec. Takve osobe zele svima da se svide, ne pokazuju svoja prava osecanja, ne iskazuju svoje prave stavove. Prijetne su i pomalo 'naivne'. Ne mozes da dodjes u sukob sa njima, jer jednostavno nemas povoda, za njih si uvek ti u pravu. Za njih nema losih dana, losih trenutaka. Oni su stvarno savrseni. Ili nisu? Ne, nisu. To je samo odlicna gluma. Ali ne glume oni samo za poznanike, poslovne partnere ili slicno. To je njihova 'zivotna' uloga, oni su takvi pred svima.

Sa jedne strane im se divim, jer verovatno nije lako imati 'zivotnu' ulogu. Ali opet ne vidim razlog zasto ne mogu da pokazu svoje emocije kao i vecina drugih ljudi. Ponekad trebas pokazati i svoju slabu, pa cak i losu stranu. Trebas dozvoliti drugima da dopru do tebe. 

Nadam se samo, da kada su sami i kada se gledaju u ogledalo, da bar tada pokazu pravo lice. Da se iskreno nasmeju ili zaplacu. Ali, izgleda da nikada necu saznati.

Lana 

Poslednjh dana se mnogo prica o Niku Vujicicu, o sjajnom coveku koji je pre par dana dosao u posetu Srbiji radi odrzavanja motivacionih govora. Kada sam prvi put gledala neki prilog o njemu, nisam mogla da zaustavim suze. O njemu pricam sa velikim postovanjem i odusevljenjem. On me je naterao da se zapitam da li zaista sve radimda bih bila srecna i uspesna, da li dajem sve od sebe.

Ali kakvi smo mi to ljudi, kada treba covek bez udova, a ipak srecan covek, da nas natera da nesto promenimo u svom zivotu? Nismo ni svesni sta sve imamo dok to ne izgubimo ili dok ne vidimo nekoga ko to nikada nije ni imao. To moze biti zdravlje, porodica, materijalne stvari, sve sto mislimo da nas cini srecnim. Vecina nas uvek trazi nesto vise, nesto bolje, a cesto nam je i ovo sto imamo dovoljno za pristojan i ispunjen zivot. 

 Ja sam trenutno jako nezadovoljna svojim radom u predhodnih nekoliko meseci. Donosila sam pogresne odluke, nisam zelela da vidim svoje prioritete i sada se nalazim u velikom problemu. Mislila sam da cu lako uspeti da se izvucem, kao sto sam to ranije radila. Ali kad-tad, sacekaju nas prepreke koje smo ranije zaobilazili. Mislim da je dobra stvar  to sto sam konacno priznala greske sama sebi i sad treba da se suocim sa istim. Pisanje ovog texta je pocetak mog suocavanja i resavanja problema. 

 Hvala Niku sto me je naterao na razmisljanje, nadam se da cu ovog puta uspeti da zavrsim zapoceti posao. 

Lana 

Cekajuci poruku, popila sam 2 kafe, pojela 200 grama cokolade i odgledala 3 serije. I dalje nista. Zapravo, jedno veliko nista. Neka mu bude, cekace i on mene jednog dana. Nadam se. Mada, nisam poznata po tome da me neko ceka. Uvek odu prebrzo ili nikada nisu ni bili tu. Mozda se ja uvek nadam da ce neko biti tu za mene, ali izgleda da se uvek razocaram. A mozda da ja njemu posaljem poruku? Bilo bi previse, posto poslednjih mesec dana uvek sam JA ta koja prva pise. A kad pricam drugaricama o tome, moje opravdanje je uvek to, da ne volim igrice i da mi nije bitno ko kome prvi salje. A i sama znam da je to laz, kako ne bih sazaljevala samu sebe. Mislila sam da ce ovi ''problemi'' ostati u tinejdzerskim danima, ali izgleda da dok je ljubavi, poruka, ljubomore i svega ostalog, bice i njih.

Kada pisem, kraj mi uvek najteze pada pa je i sada tako. Ali nemam sta drugo da kazem, osim da se ja i dalje nadam dobro poznatom zvuku 'Samsung' melodije.

Lana